Виле су односиле душе мртвих ратника Рода србског директно у Ириј. Сваки ратник имао је по једну вилу заштитницу, која га је помагала и бодрила у борби и животу. Када ратник напусти овај свет омаје, вила његово етерично тело узима и односи у Ириј, пред савет Светих. У тренутку кад га положи на златну стазу посуту сребрним кристалима, његова душа устаје, тело оживљава и од Светих Сила, душа добија дарове. Сам чин узношења у Ириј  душа не спозна јер се деси да привремено заспи, а чак и када се пробуди не сећа се како је доспела, али се сећа Рода Божијег из чијег је јата потекла.