И ово да разјаснимо.

Слободни смо били на самом почетку, на почетку свих почетака.

Тада смо били посве слободни, слободни као богови.

У првом утеловљењу, у првом животном току, гле! бејасмо посве слободни као богови, као богиње, као и сам Творац.

Али, у сваком нашем наредном утеловљењу, у сваком нашем наредном животном току наша је слобода бивала условљена наших делима из минулог животног тока.

У овом животном току, после толико и толико утеловњења, после толико и толико животних токова, и после толико и толико наших не знам каквих дела, ми смо слободни толико колико смо слободни.

Нама слобода није ускраћивана од Творца – Он нам је, штавише, дао потпуну и ничим ограничену слободу – већ смо самима себи скраћивали и сужавали властиту слободу.

Ми смо сами себе својим ко зна каквим делима поробили.

Ми смо робови својих дела из минулих животних токова.

Пут навише јесте пут потпуног превазилажења и надрастања свих својих узрочно-последичних дела, надрастања и превазилажења судбине, карме, усудбе, и изравни улазак, космичком и божанском вертикалом, у Поље Творчевог Не-Делања.

То је оно што је Буда назвао Нирваном.

Нирвана је, уистини, Поље Творчевог Не-Делања, илити: Сварогов Златни Ириј.