Лирика вечног тренутка

(Вилуши Перуновој и њеном сину Владимиру, посвећујем ове лирске записе, да се сете и присете, када то буде било важно и битно!)

01

Може бити важно ко сам ја и шта сам ја у овоме свету, али уопште није важно ко сам ја и шта сам ја за овај свет, за људе овога света, за људе огрезле у материји, за људе који изван материје не могу ништа ни да виде ни да схвате ни да осете.

За овај свет омаја, илузија и опсена, гле! уопште ми није важно ко сам ја и шта сам ја.

И, баш ме брига за свет!

Ја сам само сунчев зрак који је на тренутак пао и обасјао овај свет, а потом ће путовати даље кроз сазвежђа и звездана јата.

Сунчев зрак може пасти и у највећу каљугу, али се нигда испрљати неће!

02

Битно је изнад важног.

Важно никад не може бити битно.

Важно је ко сам ја и шта сам ја у овоме свету, али је битно ко сам ја и шта сам ја у вишњим духовним и божанским световима.

Битно је увек у вези са Богом.

Битно је све што је божанско и духовно.

Овде сам накратко, и зато ми овде ништа не може бити битно.

Може бити важно, но, никада не може бити битно!

Овде ћу, у овом лику и обличју, проживети неко кратко време – шездесет, осамдесет или стотину година, и, потом ћу отићи.

Свеједно је да ли педесет или сто година!

То је само један трен у Космосу.

Желим заувек да одем одавде.

Не желим да се враћам.

Боже, саклони!

Видео сам све и доживео све у овоме свету.

Овде се све врти укруг.

Од тог врћења укруг све је постало једнолично и досадно.

Не бих желео да ишта од тога поновим.

Не бих желео да будем ђак-понављач!

03

Суштина и бит нашег живота није у материјалном телу.

Наше физичко, материјално тело јесте тек одело нашег битног и суштог живота.

Нашег живота који је у Језгру Васељене, у Срцу Творца, у Материци Велике Мајке.

Материца Велике Мајке јесте Водеан Вечног Живота.

Нико од људи из овога света не може видети бит и суштаство нашег Вечног Живота.

Људи могу видети само наше физичко тело, и по њему ће вазда и увек судити о нашем животу на Земљи.

Али, нико од њих не може ни видети ни чути ни омирисати нити опипати у нашем земаљском животу наш Вечан Живот који је негде с ону страну свега видљивог и опипљивог.

Наш Вечан Живот је с ону страну свих илузија, омаја и опсена људи овога света.

И, надасве, шта је стварно и стварност у овоме свету?

Нико не зна, а сви лажу и себе и друге да знају!

Овде нема ничег стварног, нема никакве стварности.

Нека ми неко покаже шта је то стварно и стварност у овоме свету!

Све се у трену преокрене, све се у трену изгуби, као магла, као дим.

Стварно и стварност је с ону страну свега.

Тамо где је и наш Живот Вечан.