Драган Симовић: О ВАЖНОМ И БИТНОМ
Лирика вечног тренутка
(Вилуши Перуновој и њеном сину Владимиру, посвећујем ове лирске записе, да се сете и присете, када то буде било важно и битно!)
01
Може бити важно ко сам ја и шта сам ја у овоме свету, али уопште није важно ко сам ја и шта сам ја за овај свет, за људе овога света, за људе огрезле у материји, за људе који изван материје не могу ништа ни да виде ни да схвате ни да осете.
За овај свет омаја, илузија и опсена, гле! уопште ми није важно ко сам ја и шта сам ја.
И, баш ме брига за свет!
Ја сам само сунчев зрак који је на тренутак пао и обасјао овај свет, а потом ће путовати даље кроз сазвежђа и звездана јата.
Сунчев зрак може пасти и у највећу каљугу, али се нигда испрљати неће!
02
Битно је изнад важног.
Важно никад не може бити битно.
Важно је ко сам ја и шта сам ја у овоме свету, али је битно ко сам ја и шта сам ја у вишњим духовним и божанским световима.
Битно је увек у вези са Богом.
Битно је све што је божанско и духовно.
Овде сам накратко, и зато ми овде ништа не може бити битно.
Може бити важно, но, никада не може бити битно!
Овде ћу, у овом лику и обличју, проживети неко кратко време – шездесет, осамдесет или стотину година, и, потом ћу отићи.
Свеједно је да ли педесет или сто година!
То је само један трен у Космосу.
Желим заувек да одем одавде.
Не желим да се враћам.
Боже, саклони!
Видео сам све и доживео све у овоме свету.
Овде се све врти укруг.
Од тог врћења укруг све је постало једнолично и досадно.
Не бих желео да ишта од тога поновим.
Не бих желео да будем ђак-понављач!
03
Суштина и бит нашег живота није у материјалном телу.
Наше физичко, материјално тело јесте тек одело нашег битног и суштог живота.
Нашег живота који је у Језгру Васељене, у Срцу Творца, у Материци Велике Мајке.
Материца Велике Мајке јесте Водеан Вечног Живота.
Нико од људи из овога света не може видети бит и суштаство нашег Вечног Живота.
Људи могу видети само наше физичко тело, и по њему ће вазда и увек судити о нашем животу на Земљи.
Али, нико од њих не може ни видети ни чути ни омирисати нити опипати у нашем земаљском животу наш Вечан Живот који је негде с ону страну свега видљивог и опипљивог.
Наш Вечан Живот је с ону страну свих илузија, омаја и опсена људи овога света.
И, надасве, шта је стварно и стварност у овоме свету?
Нико не зна, а сви лажу и себе и друге да знају!
Овде нема ничег стварног, нема никакве стварности.
Нека ми неко покаже шта је то стварно и стварност у овоме свету!
Све се у трену преокрене, све се у трену изгуби, као магла, као дим.
Стварно и стварност је с ону страну свега.
Тамо где је и наш Живот Вечан.



Благодарим, Песниче!
Величанствено !