Душица Милосављевић : Прах вилина
Прах вилина
Упланинила се моја душа
у дивотно гнездо Рода
сачекала јесен зору
да звук шапат дивот слуша!
Прелетела сва небеса
и коловрат завртела
из Ирија вртлог спушта
над Мидгардом сва чудеса!
Коловратска веза спаја
у све Јаву исконије
са Иријем једно бива
светлост моћна вечног сјаја!
У Нав спустих муњу прста
силна ватра опал жара
у Рас светлост опали се,
Хришћани се плаше крста
што у Наву боравише!
Свеприсутни немо беде
у бедности својих пата
раскречени болно седе
преко везе коловрата!
Сад навише душе траже
да се роде у Род силе,
не слуша их Нава враже
већ су једном тамо биле!
Коловрат се врти сјаја
сила Права јако пече
и подиже језгро краја
с душа таму да одсече!
Онда дунух прах вилином
у вис јаче да се врти,
подигох га свом силином
са душама изнад смрти!
Један честар сад ми ЈАВи
да су душе Роду дужне
и да Сварга њих усПРАВи
јер му беху много тужне!


Предивна песма, Душице!