Прах вилина

Упланинила се моја душа

у дивотно гнездо Рода

сачекала јесен зору

да звук шапат дивот слуша!

Прелетела сва небеса

и коловрат завртела

из Ирија вртлог спушта

над Мидгардом сва чудеса!

Коловратска веза спаја

у све Јаву исконије

са Иријем једно бива

светлост моћна вечног сјаја!

У Нав спустих муњу прста

силна ватра опал жара

у Рас светлост опали се,

Хришћани се плаше крста

што у Наву боравише!

Свеприсутни немо беде

у бедности својих пата

раскречени болно седе

преко везе коловрата!

Сад навише душе траже

да се роде у Род силе,

не слуша их Нава враже

већ су једном тамо биле!

Коловрат се врти сјаја

сила Права јако пече

и подиже језгро краја

с душа таму да одсече!

Онда дунух прах вилином

у вис јаче да се врти,

подигох га свом силином

са душама изнад смрти!

Један честар сад ми ЈАВи

да су душе Роду дужне

и да Сварга њих  усПРАВи

јер му беху много тужне!