У овој најтежој Сварога ноћи
вријеме је да се укрсте мачева моћи
Да Слава, Срећа, Тара и Жива
пробуде дух Рода што заточен пребива.
Устани Роде слобода нас зове
и предака завјет са печатом Славе
десницу своју ка небу дигни
с муњама Перуна душмане стигни
да Мидгард наш поново звијезда буде
плава и лијепа ко прво постање
да ДУХ И ЉУБАВ на њој живе
суђени се нађу кроз звјездане капије.
Из срца мога кроз гласнице моје
Вилин пјесма ратнике зове

за Свјетлост, за Љубав, Истину, Славу
за закон Рита
горе главу
Вријеме је!

(БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ)

Бранислава је расна песникиња.

Рођена, и од Створитеља иазбрана, да буде песникиња.

Она и мисли и осећа и пева, гле! срцем и душом.

Њено срце је велико, њена душа је још већа.

Њена љубав је и дубља и шира од мора сињега.

Бранислава Чоловић није обична песникиња – не! – Она је песничка бела и плава вила, Она је пробуђена и освешћена, самосвојна и самобитна Бела Србкиња.

Она је од Расе, и Она је Раса!

(Драган Симовић)