Драган Симовић: Лирика вечног тренутка
Бели Срби не мрзе.
Зато и јесу Раса.
Виша Звездана Раса.
Раса не уме да мрзи оне који нису Раса.
Мржња је одлика нижих раса.
Нижа раса мрзи све оно што је веће и више од ње.
Нижа раса мрзи и Бога Створитеља.
Нижа раса само глуми религиозност и побожност.
А за Бога не зна, ни у срцу ни у души.
Нижа раса је у име свога бога, у име своје вере, у име своје цркве, гле! најгрозније злочине починила.
Свуда је за том расом рептила и звери остајала само пустош и грозота, само вешала, јаме, рушевине и згаришта.
Ето, то је јудео-кршћанска вера; ето, то је јудео-кршћански бог!
За нижу расу мржња и злочин јесу једина побожност, једина религиозност, једина богомоља, једини поглед на свет.
Бели Срби не мрзе – зато и јесу Бели Срби, зато и јесу Звездана Раса, зато и јесу синови и кћери Светлости.
И, надасве, зато и јесу надмоћна Раса, надмоћан Род.


