Трепери на брегу јасика вита

и њишу се косе снене,

умрећу сред зрела жита

у свету од туге и опсене.

Трепери на брегу јасика вита

и бол у души све јачи бива;

љубав је одувек тајновита,

 и одувек се у срцу скрива.

Трепери на брегу јасика вита;

гле! ја нисам ни овде ни тамо;

 вазда бејах скитница што скита,

и заувек остадох – скитница само!