01

Лирика овог тренутка јесте лирика баш овог тренутка.

Ми живимо у овом тренутку, у баш овом тренутку.

И сваки тренутак у Вечности и Васељени јесте баш овај тренутак.

И милијарду година јесте баш овај тренутак.

Изван баш овог тренутка ничега и нема.

И наши најдревнији преци живе с нама у баш овом тренутку.

И најдаљи потомци наши рађају се у баш овом тренутку.

Кад откријемо тајну баш овог тренутка, онда ћемо увек живети у баш овом тренутку.

До тада ћемо лутати између прошлости и будућности; између прошлости која је илузија и будућности која је опсена.

02

Створило се већ моћно духовно језгро, снажно духовно и енергетско поље око Србског журнала.

То је језгро Духа Белог Србства, језгро Духа Белих Богова.

Душица, Милорад, Светлана… дејствују жестоко на свим пољима Духа и Стваралаштва!

Кад год они напишу песму, морам одмах и ја, зато што ме њихове песме надахњују, подстичу и покрећу, убацују ме у чудесно надахнуће, у космичке и божанствене визије, у дивотно стваралаштво кад ја више нисам у овоме свету, већ у неким дивотним плавим и пурпурним световима, с ону страну свих варки, илузија и опсена.

Свака им част, и благословени били!

Да се они нису појавили, ја бих, можда, већ одавно престао да пишем и уређујем овај наш вилењачки портал.

Нисам могао више, инокосан и самотан, попут вука самотњака, да се носим са људима-гмазовима и људима-зверима којих има свуда око нас у свету целоме.

Благодарећи овим младим соколицама и младоме соколу, ја сам васкрснуо из властитог пепела слично жар-птици, фениксу; скоро да сам изнова рођен, али у једном лепшем и дивотнијем свету!

03

Реч Стварност происходи из речи Стварање.

Стварност је, дакле, Стварање.

Ако нема Стварања, онда ни Стварности нема!

Стварност је Свуда у Вечности и ПраВасељени где год јесте и бива Стварање, а Стварање и јесте и бива Свуда и у Свему.

Људи овога света опсене, људи чији је и ум и дух поробила црна рептилија, умишљају да је Стварност само и искључиво у Материји.

Каква илузија, каква црна магија!

Материја је најнижи ступањ Стварности; јесте Стварност, али најнижи ступањ Стварности у Свеколиком Стварању.

А сад, ово желим да кажем, што је сушто.

Већа је Стварност, и виши ступањ Стварности, у нечијим сновима, визијама и песмама, него у свим материјалним добрима овога света.

Више је у Стварности (реалнији је, по свему!) сваки сневач, сањар, песник и вилењак, него ли сви белосветски дембели, предатори, паразити и рептили који себе зову банкарима, индустријалцима и владарима овога света црне магије, омаја, илузија и опсена, и који умишљају да су веома важни и битни за овај свет.

Не они су само сан, они су само сенке и утваре!

И, не само што они нису битни, но, уопште и нису важни.

Они су одавно мртви; мртви не само у овоме свету, већ и у свим иним световима.

Они су на овај свет дошли само да га опогане, само због дебелог црева, а иза њих ће остати само тоне и тоне измета.

Они су, уистини, поган овога света, и поган свих иних светова.