Светлана Рајковић: О, љубави моја, сневам загрљај твој…
О љубави моја
Сневам загрљај твој,
Док те погледом тражим
У оном врту,
Испуњен ружама
Плаве боје
Поред Месечевог језера.
О љубави моја
Језеро тајну крије,
Зна за нас,
За наше снове,
Ни звездама одати неће
Чека време наше.
О љубави моја
Сањам нас загрљене,
У шуми, Певајућих Стабала,
Певају нашу песму
Али ником одати неће,
Да нас чека,
Чека, из далека.
О љубави моја,
Ни птице неће одати нас,
Певају тихо,
Сакривају глас,
Ни да лете неће,
Љубав, двоје обећаних
Поред Месечевог језера,
Чекају да се врати.
Чека језеро,
И шума,
Чекају птице,
И звезде се примичу ближе,
Двоје обећаних
Пред Творцем,
Обећани у љубави,
Пут свој нађоше,
Месечевом језеру се упутише.


