Моји снови тугују за тобом,

плач душе која само за празнину зна,

ока два, која ни сузу

пустити не могу.

Од мене само санта леда, срце од камена,

нема ни сунца ни месеца,

ни ветар више не дува,

откад тебе, предивна, о љубави,

крај мене нема.