Крешимир Микић: Почетак
Почетак
Свијетло се јавља
иза високих гора.
Искра по искра,
златножути одсјај у даљинама.
У средишту свијета влада потпуни мир.
Ослушкујем све то неким седмим чулом.
Затворио сам себе у себи и тражим почетак свега.
Одјек мојих речи шири се у концентричним круговима…
То ја дозивам њено име,
име моје љубави!
Не чује она , нити слути нешто,
тек мирно спава на почетку вјечности.
Чисто јој лице обасјава космос…


Предивно!
Прекрасно!