01.18. УЗРОЦИ ПОСЕБНОГ ИНТЕРЕСА МРАЧНИХ СИЛА ЗА МИДГАРД ЗЕМЉУ

(Преузето из књиге: Россия в кривых зеркалах – Николая Левашов – осамнаести део…)

Дакле, испред Белих цивилизација се поставило питање о напредовању цивилизације, стварању нечег таквог, што је немогуће или, у најмању руку, врло тешко украсти, што се појављује као резултат индивидуалног развоја носиоца разума и као такво се не може једноставно копирати. И то је разлог зашто су на Мидгард-Земљу дошли представници многих цивилизација беле расе, носећи у својим генима различита својства и квалитете, који је требало само још спојити и створити својства и квалитете нових стварности. Које су то особине и квалитете, то се може само претпостављати, нико не може дати прецизан одговор шта се могло очекивати од овог експеримента. При томе, у спровођењу таквог експеримента на Мидгард-земљи, Јерархи Светле цивилизације учествовали су као посматрачи. Неки од њих су се појављивали повремено, као што је Перун, предавши Књигу Мудрости, или као Тарх (Даждбог) – уништивши Лелу на којој су биле смештене тајне базе Тамних Сила (паразитских цивилизација), који су „давали ветар у леђа“ експерименту који се спроводио наМидгард-Земљи.
Други који су остајали међу потомцима досељеника деловали су као наставници, заштитници и генетски инжењери, управљали су процесима, који су се јављали у Роду и заједници, и називани су Ури. Ури су, у суштини, били учитељи нове космичке расе човека, до чијег појављивања је требало проћи кроз тисуће генерација поступне акумулације многих својстава и квалитета, који се никада раније нису нашли у једној целини. Неко би могао питати, зашто су били потребни учитељи, дадиље или „пастири“ (име не игра никакву улогу)?! Зашто не препустити све случају и видети шта би се догодило? У начелу, мешање Ура је било минимално, они су у основи, усмеравали развој у правом смеру, избегавајући озбиљна нежељена одступања или еволутивно кретање уназад. Главни фокус, осим заштите, био је у образовању и формирању моралних начела, без којих развој појединца није могућ. Ствар је у томе што генетски потенцијал не даје човеку духовност, не формира морална начела. Они раде на суштини човека или било којег другог рационалног бића, од инкарнације до инкарнације. Чак и врло развијена суштина, која је поново инкарнирана, мора проћи све фазе еволутивног развоја, од фазе животиње до фазе разумног људског бића. Тако да у овом еволуцијском развоју детета, потребна је „дадиља “ која ће помоћи „деци“ да прођу кроз мрачно раздобље еволуцијског развоја до тог нивоа, док не стигне до просветљеног знања. А када узмете у обзир, да је до постизања просветљењог звања често потребно много живота, и то не може постићи свака особа, нажалост, онда је потреба за таквим деловањем евидентна, посебно имајући у виду могуће последице лошег управљања таквим могућностима. И то је разлог зашто је таква брига са стране Ура била неопходна.
У спомен на та времена у српском језику је очувана реч КУЛТ УРА (култура). Када, из тог или било ког разлога, „неразумну децу“ уче пуној „слободи“ од стране својих „дадиља“ добијамо врло тужну последицу таквих „слободних“ изражавања:

5. (69). Али, велико изобиље
замаглиће главе вођа и жреца.
Велика Лењост и жеља за туђим захватиће њихов разум.
И почеће они да лажу Боговима и људима,
и почеће да живе по својим законима
нарушивши Завете Мудрих Прапредака
и Законе Бога-Творца јединог.
И користиће
Силу Стихија Мидгард-Земље
за постизање својих циљева…
И разгневиће они деловањем својим
Нија – Великог Бога Мора…

Као што следи из горњег одломка из славјано-аријевских веда, ослобођен од туторства Ура, део Анта је прешао западни океан (Атлантски океан), зачео своје царство, подређујући својој моћи људе са кожом боје светог огња (Црвена Раса). О томе ће бити речи касније, али сада узмимо у обзир следеће. Као што следи из већ реченог, први досељеници на „Дивљи Запад“, су након неког времена, на овај или онај начин начин, без утицаја и туторства Ура почели да живе „слободно“, што је резултирало стварањем својих закона који крше споразуме предака. То се манифестовало у употреби сила Природе Мидгард-Земље за властите себичне сврхе. Као и увек, када се „деца“ играју „ватром“ следи пожар у кући, само у овом случају, „деца“ су се играла са елементарним силама Мидгард-Земље и довела до планетарне катастрофе, и да није било интервенције „богова“, цивилизација би била уништена врло вероватно у потпуности, а могуће и сама планета. Ова „игра ватром“ је постала могућа из једног једноставног разлога – због мешања гена код људи која се појављују периодично, дајући им нове могућности и квалитете који ће им омогућити да раде у стварности на другом квалитативном нивоу. Као резултат тога, носиоци ове вештине, по свом нахођењу интервенишу у природним процесима и појавама, без и најмање представе о снази са којом се играју. Присуство нових особина и квалитета, нових могућности без одговарајућег нивоа духовног развоја човека као особе, скоро је увек опасно. И то је опасно, посебно за цивилизацију у целини, а не толико за власнике квалитативно нових својстава и квалитета којима се оперише у стварности.
Зато су након спашавања онога што се још увек могло сачувати, Виши Посматрачи одлучили да се осигура у будућности од таквих радњи од стране „деце.“ Унутар планете је постављен посебан генератор, који блокира изражавање људских способности и могућности рада са реалношћу на планетарним и вишим нивоима док носиоци такве могућности не достигну ниво еволутивног развоја у којем је појединац у стању да у потпуности разуме последице својих поступака и одговорности за њих. Човек одмах започиње свој развој након свог рођења, од стадијума животиње, постепено пролази кроз фазу интелигентне животиње до правог човека. При еволутивном кораку од стадијума животиње и преко стадијума интелигентне животиње, долази до једноставне еволутивне реактивације већ постојећих есенцијалних тела с којим (ентитет) улази у јајашце у тренутку зачећа. При минималном еволуцијском развоју суштина човека има два тела – друго и треће материјално (етерично и астрално тело) . При реактивацији другог материјалног тела, човек се креће од стадијума животиње, у фазу интелигентне животиње. При реактивацији трећег материјалног тела, човек се креће од фазе интелигентне животиње до фазе правог човека.
У овој фази еволуционог развоја сваки човек је способан оделовати у стварности на нивоу свог физичког тела. При еволуцијском развоју четвртог материјалног тела суштине бића, код човека се појављују могућности активне комуникације са окружујућом стварношћу, наравно, у врло ограниченом обиму. Тек након непрекидног постепеног развоја петог, шестог и седмог тела суштине бића, човек стиже на планетарни ниво рада са реалношћу. При том завршава планетарни циклус еволуције човека и започиње космички циклус, који има доста еволуцијских корака. Завршетак планетарног циклуса људске еволуције омогућава да изађе из еволуцијског заробљеништва планете, пробијајући планетарне баријере. То није могуће ако човек у току развоја, не добије просветљено знање и не схвати одговорност за сопствено дејство. На другим планетама-земљама, овај процес еволутивног развоја појединца долази полако и поступно И са тим развојем долази и до промене хромозома човека, његових гена. На Мидгард-Земљи, ситуација је сасвим другачија, јер су на ову планету стигли људи са других планета-земљи, где су многе еволуционе фазе прошле више или мање. И тако од почетка колонизације Мидгард-Земље многе суштине бића су укључене у коло живота, које имају само неколико материјалних тела, које је потребно реактивирати. Такви ентитети генетички, имају нова својства и квалитете, која им омогућавају функционисање у новом нивоу реалности. Као резултат експеримента често су имали комбинације гена. И често човек који је добио генетско наслеђе не успева да пробуди суштину свог бића. Без постизања фазе просветљења, знања, у којој човек не само да прониче у суштину ствари, већ добија свест о одговорности за своје акције, поседује генетску способност деловања на реалност на планетарном и вишим нивоима, постаје једноставно опасан. Такав човек је сличан детету које се игра са ватром, и са хидрогенском бомбом, уз све могуће последице. Такав „спавач“ са огромним могућностима деловања у реалности, али са сиромашним духовним и искривљеним интелектуалним развојем, почео је користити елементарне силе Природе Мидгард-Земље да оствари своје циљеве, што је довело до планетарне катастрофе пре 13024 (2015) година, чак и након интервенције Високих Јерарха (богова). Да није било мешања (Бога) Нија, Мидгард-Земља, највероватније, би била претворена у гомилу астероида. Али, оно што се догодило је, да је цивилизација Мидгард-Земље са галактичког нивоа развијености спала на ниво каменог доба, са малим острвима духовности у свеопштој дивљини. Зар то није висока цена за амбиције духовних и моралних наказа које су желеле да претворе Мидгард-Земљу у играчку у њиховом рукама?

Након ових догађаја су Јерархи Светлих Сила донели одлуку да се смести у унутрашњост Мидгард-Земље генератор, који блокира манифестације функција деловања реалностима на планетарном и вишим нивоима, како би се спречило понављање онога што се догодило у уништавању Антлања (Атлантиде). Да би се ослободио блокирањућег генератора, човек је дужан еволуцијски развити шест материјалних тела суштине бића. То је могуће само ако се човек развија правилно и хармонично.
О томе је говорило седам великих Белих Учитеља (Риши), који су, након аријевског освајања Дравидије (Древна Индија), Дравидима и Нагама (преци данашњих Индијаца) предали књиге Славјано-Аријевских Веда.
Прошло је неколико тисућа година и за то време су потомци Дравида и Нага неколико пута преписивали дате им књиге Славјано-Аријевских Веда, које су на неки начин постале Индијске Веде. Стога, фалсификовањем истине, одржава се искривљена моћ. Да би створили овај фалсификат, они су сами заменили славјано-аријевска имена и назвали то измишљеном причом. И … насташе Индијске Веде, у којима се не спомиње ко их је предао Дравидима и Нагама. Једино нису разумели фалсификатори, да је то само основно знање за почетнички еволутивни развој. Осим тога, текст славјано-аријевских Веда је записан Рунским писмом, има вишеслојне нивое записаних информација, које у потпуности могу да разумеју само високоразвијени људи.

И то знање читања руна је потпуно неадекватно. Тако су, уз фалсификовање славјано-аријевских Веда Индијци имали само основна знања, која се обично дају деци у основној школи. Само толико – основна школа духовног развоја човека, темељ за прелазак из фазе интелигентне животиње у фазу правог човека с објашњењима о еволутивним корацима развоја ка нивоу развоја космичког човека.

У индијским Ведама информације о еволуцији човека до прве фазе космичког човека, због неразумијевања суштине, претвориле су се у информацију постизања стања нирване, као вишој тачци људске еволуције. Еволуциони развој од шест материјалних тела суштине бића је искривљено разумевање хиндуизма и постало је коначна тачка људског развоја.

У то време, развој шест материјалних тела суштине бића означава завршни планетарни циклус еволутивног развоја и ослобађање од блокирајућег дејства генератора, монтираног на планети да блокира могућности деловања на планетарној стварности и вишим нивоима код људи који не поседују неопходан ниво еволутивног развоја. У принципу, тај блокирајући генератор даје такозвану „заштиту од лудака „, тренутно довољно јаку да надјача постојећу технику. То достизање ослобођења „заштите од лудака“, при достизању минимално потребног еволуцијског развоја, древним Индијцима је погрешно тумачено и као резултат се појавио лажан појам о нирвани или стање Самадхи.

Ово је фундаментална грешка „великих индијских научника “ и, нажалост, није јединствена.

Још једна занимљива чињеница је да је Санскрит, којим се могу похвалити индуси у Индији како модерни, тако и древни, био мртав језик. Није било у давним временима, а нема ни сада, народа или националности који говоре на овом језику у Индији, али на том језику су говорили и говоре дан данас … у Русији и Србији!
Санскрит као и стари руски и српски, појавио се у Дравидији (Древној Индији) након другог Аријевског похода, у Лето 3503 од С.М.З.Х. или 2006 пре нове ере. Неки од Славјано-Аријеваца, су говорили на Старом језику и хиљаду година након повлачења главних снага, ради чувања чистоте своје расе, али су због њиховог малог броја били присиљени да се друже са локалним становништвом и постепено се растворе у њему, али их зато треба потражити у вишим кастама модерне Индије.

Највиша каста Брамани носе јасно видљива обележја беле расе, врло светлу, готово белу кожу, европске црте лица и висок раст. Што је нижа степеница индијских касти у хијерархиј, мање су видљиви генетски трагови Беле расе код народа ове земље. Ушудр- најнижа каста у Индији – генетске трагове беле расе нема уопште. Што се ниже на хијерархијској скали налази човек, има више израженија обележја црнаца, којима су припадали Дравиди и Наги – директни преци модерних Индијаца. Дакле, мртви језик Индуса се показао као жив језик у Русији и Србији. Али, оно што је најзанимљивије, за 4021 година ( 2015. година) изолације старог језика (познатог као санскрит) задржана је изненађујућа сличност са савременим руским и српским језиком.

Седамдесет посто санскрита и речи модерног руског и српског језика изненађујуће су близу једни другима у звуку и значењу. Посебно блиско по звучности санскриту је северно руско наречје као и јужно српско наречје.

Многе речи и фразе у модерном руском и српском дијалекту звуче потпуно исто као у
санскриту.

Замрзнут у Дравидији четири хиљаде година најзад се показао! Зар није занимљиво?
Аријевци, који су дошли са Хан Уманом у Дравидију у Лето 3503 од С.М.З.Х., испоставило се, говорили су на српском, што значи да су у древној славјано-аријевској Империји сви говорили исти српско-руски језик…