На престолу небеском Сварог седи
Мисао му као вечност дуга
Док гледа пропаст Велике Расе 
У срцу му расте туга.

Тужан jе бескраjно jер види
Беду, jад и страшну муку
Чортове мисли у дело ствара
Раса снагом ума и руку.

Слаб jе сад србски род
У ово ужасно време
А пораза страшних у прошлости
На раменима jе тешко бреме.

И тако док Сварог седи сам
Друга му мисао срце разгали
Да у Великоj Раси живе и сад
Jунаци што давно су пали.

Са престола свог устаjе хитро
Лажима и злочинству доноси краj
Док нова зора долази споро
Чортовоj тами ближи се краj!