Визија са духовне планете чије су реке плави

растопљени бисери и сафири, а вечно променљиви

пејсажи плешу. Назвах је Созерцанија  Светла

 

 

Многооко гледам твоју слику

Сунце се лепо сместило у среди чела

Колико уздржаног и жестоког давања!

 

 

 

Колико богатства и лепоте!

Колико сласти у зрелим воћкама –

Две јабуке љуто загрижене

Послужене у сребрном пехару!

 

 

 

Пуштам да нам се душе прожимају

Милооко и неочекивано ми узвраћаш

И не скидаш поглед који ме убада

 

 

 

Ох понуда је изненађујуће богата!

Толико стихова неисписаних

Толико ноћних грчева и дрхтаја

Толико крикова  чежње и среће!

 

 

 

Слика ми немушто пева и прича

О сновима силним који чекају свој ред

И о драгуљима из себе – рудника богатог

 

 

Колико путева и цветова ка врху планине!

Колико лета и котрљајуће морске пене

И суза – бисера војнички постројених!!

И толико зракова топле љубави из срца!

Зурим у Јединога:  Бог – ато  си ми око напио …