Верица Стојиљковић: Дан у Ноћи


 

Сву ноћ сам гледала како падају

Светле, сјајно златне капи

Падале су с неба радосно

Расцвета  се душа цела

Вртех се на пољани сретно

Поглед поче да се злати

 

Звало ме је Небо Лепоту да гледам

Тамно плаву позорницу и хор Звездани

Све тајне снове њему да предам

Да верујем и са њим да запевам

 

Божанске су силе гледале ме мило

Загрлише  моје срце цело

Богови и Богиње, Вилењаци и Виле

Певаше ми песме што се једном
певају у животу целом

 

Певала сам с њима гласом чудно  моћним

Док Звезде су треперећи скидале прах сјајни

Засипале моје руке, косу, тело

 

Живот необичне кораке направи

Сад си овде а одмах затим

Далеко у духу и на другој јави

Но Живот и Љубав и овде и тамо се слави!

388808ja91e1f1q1

Један коментар

Постави коментар