Све је лепо и савршено, зато што све Вишње силе знају, да смо ми, овде, на Земљици овој, у овом времену само- људи- људи, са свим оним, што смо понели и на шта смо ,пристали, пре но овде да дођемо!
У неку руку, лепо је и видети и доживети, како то, нешто, што смо понели и на шта смо пристали, лагано ишчиљује из наших срца, из наших душа и како тиме постајемо милији и бољи и себи и другима.
Понекад, помислим да је и сам Стваралац ових, наших, свих светова, можда, у неком трену, пожелео да осети сву раскош наших овде посве и дивљих осећања. Можда је пожелео да види творевину своју, у целој њеној лепези, док нас је гледао однегде. како се рађамо, играмо, смејемо, плачемо, заљубљујемо, разљубљујемо, сањамо, бес – нимо, кајемо, како потомство стварамо, како му се радујемо, како се у њега некад и разочаравамо али га опет волимо, како земљу своју волимо или је издајемо, како се са сваким Сунцем бољем животу надамо, како се са собом и са другима боримо, сабље потежемо, како се опет волимо, ..
Можда је, у једном трену, пожелео да све то, осети па се отелотворио у нас.
Можда су цивилизације, које тек наслућујемо, пожелеле то исто, па смо ето, сада ми, овде они…….можда!
Све је лепо и савршено, зато што све Вишње силе знају, да смо ми, овде, на Земљици овој, у овом времену само- људи- људи, са свим оним, што смо понели и на шта смо ,пристали, пре но овде да дођемо!
У неку руку, лепо је и видети и доживети, како то, нешто, што смо понели и на шта смо пристали, лагано ишчиљује из наших срца, из наших душа и како тиме постајемо милији и бољи и себи и другима.
Понекад, помислим да је и сам Стваралац ових, наших, свих светова, можда, у неком трену, пожелео да осети сву раскош наших овде посве и дивљих осећања. Можда је пожелео да види творевину своју, у целој њеној лепези, док нас је гледао однегде. како се рађамо, играмо, смејемо, плачемо, заљубљујемо, разљубљујемо, сањамо, бес – нимо, кајемо, како потомство стварамо, како му се радујемо, како се у њега некад и разочаравамо али га опет волимо, како земљу своју волимо или је издајемо, како се са сваким Сунцем бољем животу надамо, како се са собом и са другима боримо, сабље потежемо, како се опет волимо, ..
Можда је, у једном трену, пожелео да све то, осети па се отелотворио у нас.
Можда су цивилизације, које тек наслућујемо, пожелеле то исто, па смо ето, сада ми, овде они…….можда!