Коментар Беле Веверице: Ако некога нечему научиш, ти си учествовао у његовој промени!
Ако некога нечему научиш, ти си учествовао у његовој промени!
То је стварање на другоме, а упоредо на себи!
Божанска сила, по мени, не може бити променљива тако како рече!
Уствари, ја је не видим тако!
Ми је видимо можда другачије, и то је оно што је различито!
Она је иста само ми смо у различитим стањима у зависности од ко зна све чега.
Поезију пишемо себе ради- да- али ту исту поезију дајемо и другима!
Зашто је дајемо?
Мислим да то што стварамо дајемо и другима, јер код свих она ће различите или исте ствари да побуди -у
супротном бисмо сви стварали и никада никоме не бисмо реч једну рекли о томе шта стварамо!
Слажем се да човек изворно ствара себе ради, али разлог није само тај.
Ако нас је Бог створио као један заједнички организам -као једно- онда сви стварамо и једни због других.
Песниче, наеа душе су велике, широке и љубе много!
Љубе нас саме и друге, о колико много!
Мој је осећај да ми стално размењујемо силу осећања и догађања и то је читаво богатство на путу ка тој
заједничкој јединствености!
Ово бејаху моја промишљања на оно што прочитах!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Aко неког нечему учиш,ти њега свестиш,будиш,изнутра,да требамо једни другима,јер се тако узајамно свестимо и шаљемо импулс своје свесности за даље,а Вечност је вечито стварање,буђење,освешћавање за даље,то су речи из саме суштине невидљиве,а промена је видљива споља,споља се мењају ствари,догађаји,значи изнутра се свести,да би се касније и споља настала промена на нама и око нас и у свету.Колико си свестан изнутра толико и дејствујеш и споља у виду промене,Све се свести и наново у љубави ствара.
Хвала Милице!