Бела Веверица: Питам се…
Ноћ је дубоко бистра и
Пуна звезда сасвим јасних
Гледам, сјаје на длану плавом!
Упитница – искра бљесну,
Гледам сазвежђа наша сва.
Јесу наша, ал са кога
Долетех, то скоро ја?
Знам да путовах у трену
Задатак да преузмем свој
Знала сам одакле кренух
Ал чим стигох заборав
Покри мојих сећања рој!
Ах, ноћи звезда пуна – видим,
Смешкате се горе ви!
Ах, вратићу се једном вама
Са старим и новим сећањима
А онда….држите се сви…


Предивно!
Сличан осећај,имам,прелепо, да!
Ја мало у шали писах ово пре неки дан – али – осећај јесте – тај!