Алекса Шантић: Моја отаџбина


 

Не плачем само с болом свога срца

Рад` земље ове убоге и голе;

Мене све ране мога рода боле,

И моја душа с њим пати и грца.

У мени цвиле душе милиона –

Мој сваки уздах, свака суза бона,

Њиховим болом вапије и иште.

И свуда гдје је српска душа која,

Тамо је мени отаџбина моја,

Мој дом и моје рођено огњиште.

Постави коментар