Понад црвено-љубичастих облака

 у даљини сутона

вечерња звона звоне.

Седим у пољу,

сновима утонувши

у плес класја зрелога жита

 што се на ветру од румен-руја

 лелуја и свија.

 

Сневам,

 и слушам дивотну свирку

високих топола

нада мном.

А потом изненада,

однекуд из поља под месечином,

вину се,

у пурпурно вече,

сетна и тужна

песма девојачка.