Језик је Чудо Стварања.

У језику и речима скривене су многе тајне.

За све што не знамо, за све што нам није јасно, обратимо се језику и речима.

У ведсрбском језику, свака битност и свако суштаство има своје разјашњење.

У многим другим, европским и светским,  језицима таквог разјашњења нема, зато што то и нису савршени и завршени језици.

Ведсрбски је савршен и завршен језик.

Многи Срби беспотребно и по навици користе туђинску реч емоције, иако не знају њено право, битно и суштаствено значење.

Емоције су осетила и осећаји.

Осетила и осећаји су повезани са најнижим чакрама, са чакрама испод пупка.

Осетила и осећаји, а то су емоције, сужавају нашу свест и свесност.

Емотиван човек јесте непредвидив, али, истовремено, и опасан човек.

Опасан у смислу, зато што не може разложно да мисли, размишља и освешћује.

Он у трену прелази из једне крајности у другу.

У трену може да се расплаче због нечије судбине и патње, и у истом трену може да потегне нож и да убије човека из чиста мира.

Зато што у емотивном набоју и изливу долази до наглог сужења свести и свесности.

Насупрот осетила и осећаја налазе се осећања.

Док су оестила и осећаји повезани са чакрама испод пупка, са нагласком на дебелом цреву, дотле су осећања повезана са срчаном чакром.

Док осетила и осећаји воде ка сужењу свесности и свести, дотле осећања проширују и свесност и свест.

Човек осећања јесте онај који је повезао ум и срце, онај који се држи божанске вертикале и божанске свести.

Расни Бели Срби нису подложни осетилима и осећајима – односно, њима не руководе осетила и осећаји – већ најдубљим осећањима, осећањима проширене свесности и свести.

Они су увек разложни, смирени, темељни, постојани, неустрашиви, одважни и одлучни.

Нису неуротични, нису хистерични, нису панични, нису експлозивни, нису свадљиви, нису раздражљиви и нису непредвидиви; непредвидиви у оном најприземнијем, најпогубнијем и најразорнијем значењу.

Они се у свакој прилици понашају попут самураја.

Уосталом, првобитни самураји и јесу Бели Срби.

Јапанци су управо од Белих Ура примили ту древну философију и поетику која се зове Пут посвећеног ратника.

Јапанци то назваше Бушидо.

Хиперборејци, Арије и Бели Срби јесу звездана раса проширене свесности и свести.

Они својом душом и својим осећањима могу да се прошире и до најудаљенијих звезданих јата, могу да саосећају са сваким бићем које страда и пати било где у Васељени, али нису подложни емоцијама, односно осетилима и осећајима.

И у најжешћим окршајима, у најсудбоноснијим приликама они остају сталожени, смирени, непоколебљиви, темељни и, при пуној свесности и свести.

Већина савремених Срба јесте сушта супротност и опречност Белим Србима.

Под утицајем снажних, приземних и загађених емоција, које не могу ни да контролишу ни да каналишу, бивају веома опасни, како за себе тако и за своје окружење; бивају опасни зато што све одлуке доносе у стању крајње сужене свесности и свести, у стању лудила и бесловесности.

Али, нису само савремени Срби подложни тим приземним и разарајућим емоција, већ је то стање, у овоме времену, захватило скоро све народе и родове.

Отуда толико патње, страдања и злочина свуда у свету.