Ми повремено – или истовремено – боравимо и у Вечности и у Времену.

Из Вечности улазимо у Време, из Времена се враћамо у Вечност.

И тако, наизменице, и без престанка, до убезкрај.

Али, живот, један те исти, вечно тече и траје, без почетка и без свршетка.

Мењамо и лик и облик и име и место, но, суштина и суштаство бивају без промена.

Сва наша искуства из Вечности и Времена мењају, обликују и обогаћују наш лик, наш облик, нашу суштину и наше суштаство, а да, у исти мах, негде тамо иза свега, иза суштине и суштаства, све остаје исто, и без промена.