На облаку си, не плаши се.

Седи и наслони се на лактове.

Твоје тело нема тежину па не можеш пропасти.

Не мисли на физичко тело.

Сада знаш и в и д и ш да је оно љуштура.

Носи те бели ћилим.

Сети се летећих ћилима из дечјих прича.

Сада ти је јасно да у о в о м свету нема бајки.

Човек може да оствари све што зажели, само мора своју жељу да стави у жижу.

Онда се сигурно остварује.

Али, чувај се жеља.

Оне нас држе на узди, у затвору.
О томе можемо причати други пут.

– Зарони, прођи, и иди према светлости.

Ја сам с тобом.

Када будеш имала више снаге, и када будеш смиренија, моћи ћеш да ме видиш.

О, већ ме видиш?

Одлично.

Више се не плашиш.

Видиш Водеан, обалу и дрво са великом крошњом?

Привлачи те дрво?

Приђи му смирено, причај с њим.

Слушај га пажљиво, интуицијом.

Попењи се високо.

Смирује те?

Посматрај небо.

Какво плаветнило!

Опусти се и пуни се снагом дрвета…
-Пливај као жабица…

Зарони и пробај да нађеш дно…

Не плаши се т о г а…

Идемо заједно…,можеш…

Пролазимо Баријеру…

Све око тебе је светлост.

Обоје смо светлост.

Искуси своју светлосну природу.

Ра-шири се бескрајно.
То је бивство.

Остани тако раширена, без граница.

Осети своју безграничну природу.

Још остани.

Осети суштину једности, једноте, суштине.

Буди Радост, б у д и Радост. . .

-Какво блаженство!

Блаженство вишег стања свести…

Имаш ли снаге?

Можеш ли још?
Можеш, добро.

То би … желела-нежелела

…Видећемо колико обоје имамо снаге.

Можеш…

Добро.

Осећаш ли бол?

Не сме бити бола.

Добро, ту смо.

 

Осећаш ли Границу?

Као танани балон…

Одлучно и са великом пажњом…
Стигли смо!

Ово није место, није место, већ с т а њ е.

Свест нема граница.

Не можеш да говориш.

Постојиш – не постојиш!

Није тама, није светлост.
Ову Лепоту не можеш да опишеш, искажеш, јер си иза речи,

иза речи, само постојиш, п о с т о ј и ш.

То је Т И Ј А Н И Ј А!

То је Т И – ЈА – НИ – ЈА!

К о и м а о ч и
У Тииијању се смири,
Јоооваан-е,
и проповедај:
људска бића,
кад се само не би плашила,
свакодневно би Бога
виђење имала.

-део регресије-