Драган Симовић: Знам, да не знам!
Дешава се:
тек што помислим да нешто знам,
већ у следећем трену схватим,
да ја, уистини,
и не знаам,
то што сам поверовао да знам!
Толико је крхко,
трошно и непоуздано наше знање,
тако да се, напросто,
никада и не смемо понети,
узнети и подичити
никаквим својим знањем.
Стога нам,
у овом опсеном свету,
можда, преостаје
једино поуздано знање:
да ми и немамо
никакво извесно
знање и сазнање.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Драгане Песниче,
Све око нас је врло крхко јер је живот сусрет , прожимање савршенства и несавршенства . Цели живот “лутамо“ између тих слика … у тренутку нешто спознамо .. а онда из наше несавршености сами себе обесхрабримо и доведемо у сумњу наше почетне мисли и спознаје … и тако у круг … еонима… исте слике … исте спознаје… исти примери … једном речју све те слике и приче се понављају …. што би рекли мудраци све су приче већ давно испричане…. али све то има своју улогу … све је то кретња .. све су то обрасци протока енергија у етру …. Свако Добро , Милан