Верица Стојиљковић: Ох, Радости мила …
Ох радости мила
Где скривена била
Си ходницима сна
Где расла си тихо
Заштићена миром,
Спокојем, милином
Ко чувао дуго
Тебе мене ради
Ко слио је воде
Капи сузе драге
Што клизе низ лице
Нежности, милине
О љубави топла
Од Божанства поклон
О радости душе
Моје исплетене
Твојим сањаним сном
Срца што сијају
Пламеном руменим
Душе што гледају
Видом једним истим
О Радости моја
Колико љубави
И река нежности
Потече далеким
Пространствима светлим


Предивно, Верице, предивно!