У детињству сам, па и у младости, зиму доживљавао као чаролију, као бајку, као дивоту и красоту.

Но, зима није ништа од тога.

Зима је материјализација унутарње таме словесних бића која бораве на Мидгард-земљи.

Овај ледени појас који је захватио већи део Мидгарда јесте последица људских тамних мисли, тамних осећања, тамних речи и тамних дела.

Што је веће зло и тама у људима, све је шири и већи појас снега и леда на Мидгарду.

Да у овоме свету није оне прикривене мањине божанских душа што у тајности чине племенита и узвишена, божанска и дивотна дела, Земљу би и буквално оковало ледено доба.

У свим хиперборејским митовима, легендама и предањима, зимом влада Морана, тамна богиња смрти.

Морана је сушта супротност и опречност Живи (Живани), богињи живота, радости, љубави, рађања и благостања.

Жива је Родина мајка, а Рода је прамајка Белих Срба.

Кад год се обраћамо Духовном Сунцу, ми се у исти мах обраћамо и Живи, благодарећи јој за сва она племенита и дивотна дела која чини нашему Роду.

Жива је повезана са Извором Живота.

И више од тога: Жива је на самом Извору Живота, сједињена са Извором Живота!