Иван Јушковић Храст: Да бисмо се препородили…
Високо на Радан планини ослушкујем Природу и Себе.
Потреба за Миром води ме у планину.
Ложим Ватру.
Дан за даном, потиснути немири се све чешће испољавају. Гледам их.
Гледам Ватру.
Бреме животних неспокоја се цеди кроз ноћна презнојавања и јасне слике светлих увида. Дан за даном…
Са мном је пуноћа Тишине и Мира. Обузима ме…
Примећујем је ослушкујући сипкање пахуља снега.
У потпуном Миру и Ватра проговара…
Радост Роду!
Иван ХРАСТ

