Ми смо стално у Творцу или ОН у нама –

како год – исто је –

само смо на то заборавили –

на сву срећу ОН нас воли

па нас није заборавио

него је у доброти својој и љубави чекао

да му се сви вратимо –

и наше суштине су чекале да им се вратимо,

да их се сетимо а оне су ту,

на почетку свега!

И ми смо сви од почетка стварања,

кроз кругове живљења у различитим условима,

…једни…., исти!

Ми – Почетак свега – носимо у нама!