Витез тај што поносан и славан био је

Што свет овај красио је

Своју ружу изгуби он

Летећи по свету белом

 

Сад је тужан и сам

Седи поред реке и плаче

Кроз сузе и бол

Испева речи ове

Витез чувени и славни био сам ја

Витез, да равног ми било није

Али ружу моју изгубих ја

Што давно убрао сам је

Убрао, у врту магичном

Далеко одавде у земљи необичној

Ружа та снагу ми да

Да постадох непобедив ја

Сада сам слаб и јадан

Јер ружу моју изгубих ја