Волим ока сјај  – пространства

У која стално урањам!

Волим осећај љубави што расте

Сваким треном – распламсава се плам!

Волим звезде сјајне пратилице –

Знакови су путева наших!

Волим свод небески, плаветан

Јер то дом љубави је!

Волим душа додире – цвет исцветан!

Волим срца игру снажну и нежну

Латице загрљаја плес не престају!

Волим лепоту бића коју отвараш ту

Где млечне реке из груди теку!

Волим бисере кад падају са грана

Златне листове што баца

Дрвеће око нас и светлину

Суза радости – разнобојних кристала!

Волим капије што позивају госте

Да прођу под славолуке љубавне,

Путеве небројене кроз

Светове далеке а отворене!

О љубави! О Господе, волим те!