Оливера, Оливера волиш ли ме?

Питајући се то латице цвета откидам

Док у цветном пољу лежим

Лето је

Оливера, Оливера волиш ли ме?

Задња латица остала је, она не воли ме

Тако латица цвета рекла је

Бацам цвет љутито, берем други и поново испочетка

Оливера, Оливера волиш ли ме?

Сунце ме нежно милује

Док ветар ми косу носи

Обожавам лето и заласке сунца

Оливера, Оливера волиш ли ме?

Воли ме, не воли ме, воли ме, не воли ме…

Тако наглас бројим, док латице цвета откидам

Да не воли ме, тако задња латица што остала је реклa је

Оливера, Оливера волиш ли ме?

Берем опет цвет и крећем испочекта

Воли ме, не воли ме, воли ме, не воли ме…

Опет да не воли ме, тако задња латица цвета рекла је

Оливера, Оливера волиш ли ме?

Љут, опет берем цвет и испочетка крећем

Али овај пут ја чух цвет како обрати ми се

Он ми рече

Оливера, Оливера воли те

Цвет нежан јесте али и он понекад вара

Ви опет заједно бићете али не на овом свету

Она тебе чека у то сигуран буди

Оливера, Оливера волиш ли ме ?

О цвете нежни и красни кажи ми

Где то мене моја вољена чека?

Где она налази се ?

Оливера, Оливера воли те

Она је на читавом пољу овом

Она је сваки цвет, лист и травка

Када и ти у земљу одеш и ти на ово поље доћи ћеш

Оливера, Оливера волиш ли ме?

Почињем да плачем, бришем сузе

Како леп дан а ја сам и несретан

Кажи ми цвете, развесели ме, када то ће бити

Оливера, Оливера волиш ли ме?

Али цвет само ћути

Он своје рекао је

Боже како леп дан а ја сам и несретан сам