Најопаснији непријатељ по србски народ, по србску расу, јесте унутрашњи непријатељ.

Зато што је тај непријатељ притајен, потуљен и подмукао.

Ниједан спољни непријатељ није никада успео да разори Бело Србство.

Разарање Белога Србства вазда се одвијало изнутра.

Ко је унутрашњи непријатељ?

То су лажни, вештачки, натурализовани, хибридни Срби.

Потомци оне деце које су од туђина силоване Србкиње рађале кроз векове.

Уверен сам, да су скоро сви србски изроди и издајници потомци давно силованих Србкиња.

Деца силованих Србкиња јесу кукавичје јаје у Беломе Србству.

Уосталом, сви ратови су и вођени због тога.

Ратови су превасходно вођени зато, да би се разорио и поништио генетски и светлосни код једне расе, једног народа.

Много је силованих Белих Србкиња бивало кроз векове и еоне.

Најгрознији злочини над Белим Србством вршени су управо преко Белих Србкиња.

Прве жртве унутар Белога Србства биле су Беле Србкиње.

О томе се не прича јавно, али се то добро зна.

Све ратове на Земљи осмислили су црни гмазови које називамо владирима из сенке.

Не, нису они владари из сенке, већ су они сами собом сенке!

Они су сенке и утваре на Мидгарду.

Познао сам, и освестио, да свако од нас има међу свеукупним својим прецима макар једну силовану прамајку, чије ужасе и вапаје, некада, у осами и тишини, чује у дубинама своје душе.

Зато је свакоме од нас и тешко да се носи са својим тамним генима у себи.

Зато и водимо вечите ратове против властите таме.

Први задатак белих србских ратника у Древности бејаше, да заштите жене и децу, па тек потом да се брани родна груда и све остало.

Јер, залуду нам је свака победа, ако иза нас остану силоване жене и поморена деца!

Најпре се штити Род, па тек потом Родина!