Дешава се, у неким ретким тренуцима, када сам у стању дубоког тиховања, да осећам сву патњу и свеколике боли свих страдалних људи, свих страдалних бића кроз многе векове и светове.

Саосећам и састрадавам са свим људима, са свим бићима суштим која страдају и пате, са свим словесним и несловесним бићима којима се наносе било телесне било душевне и духовне боли.

Никада ми неће бити јасно, зашто у једном те истом свету, постоје истовремено, и упоредо, људи који су крвници и мучитељи, на једној, и људи који су мученици и жртве, на другој страни!

И опет, никада нећу моћи да разумем, зашто је Створитељ у један те исти свет сместио бића племените и божанске душе са бићима мрачним, крволочним и бездушним!

Саосећам и састрадавам са сваким Белим Србином, са сваком Белом Србкињом, што су – било кад и било где – страдали, патили и мучили се, што су доживели многе ужасе, страхоте и грозоте у овоме свету бесовских сенки и утвара.