Стари Словен: ВЕЛЕС ДАН
ВЕЛЕС ДАН – Велесов дан, Велес зимски
У селима прослављају празник говеда јер Велес није само бог мудрости, већ и бог говеда; врше заштиту стоке и дворишта, молећи Велеса за њихово здравље и множење. Православни хришћани сматрају овај дан, 11. фебруар, даном Светога Василија, такође заштитника стоке.
Велес или Волос (стсл. Велесъ, Волосъ) је србски и словенски бог поља, пашњака и шума односно усева, стоке и животиња (дивљих). Његов животињски пандан је медвед, док је у хришћанству његову улогу преузео свети Василије (или свети Власије). Има неких аутора који у њему виде и словенског бога подземног света, а неки му приписују и заштиту поезије. По њему је назван један од најконтроверзнијих списа из области старе словенске вере познат као Велесова књига.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
“А ноћу Велес ходи Сварги по млеку небеском до својих здања и зором нам врата свога храма отвара. А ми очекујући да нас прими у блистави храм, појемо песме и Велеса славимо од века до века као јагањци чисти. Велес је прецима нашим подарио знања да земљу ору и траву сеју и жито жању у пољима родним, да сноп у кућу стављају и поштују као оца божанског. Слава нашим очевима и матерама што нас научише да богове поштујемо и показаше нам пут Права који следимо и боговима славу појемо и Словени смо.“