Пробуђен и освешћен Бели Србин

нема за чим да жали у овоме свету.

Заиста, нема за чим!

Пробуђен и освешћен Бели Србин

не сме да се везује ни за кога и ни за што у овоме свету.

Мора да стреми напред, и само напред у звездану будућност!

За пробуђеног и освешћеног Белог Србима, гле!

све је варка, омаја и опсена у овоме свету.

Све је лаж, лаж над лажима!

Пробуђен и освешћен Бели Србин

мора заувек да заборави,

да је икада боравио у овоме свету,

јер он, уистини, и није боравио.

Заиста, привид је и сам његов боравак

у било којем свету!

(Песма која се сама од себе догодила,

другог дана месеца брезовог луга

7526. године,

кад бејах обхрван праисконом сетом

и тугом од века.)