Анђелко Заблаћански: 69


Ноћ- чини ми се није била

ни у мом оку ни у сневањима

тек у ћутњи душе болу

црну и лепљиву као смолу

доказ да је има

ноћних птица – лепет крила

а жена као вила

наготом својом мисли ми твори

да траг торе у роси

слуте ми прсти у њеној коси

док поглед ватре ми збори

сву чежњу бректањем жила.

 

Постави коментар