Док трагове оставља време
још понеко натоварим бреме
храбро се осмехом борим
животу пркосим да не сагорим

У простору скучена 
дубоко у себе повучена
временом тешким не дотучена
на лоше навике навучена

Узех горчину додадох сласти
ако издржим нећу паcти
тако даље могу ићи
куда пошла можда и стићи

Стаза је препрека исувише
од сујете тешко се дише
завист и злобу тежину знам
узимам од среће да је дам

Наставићу назад немам куда
да ли паметна или дворска луда
даље наставити треба
дуг је пут од земље до неба

Преживећу небоболи дане скривене
Залечићу срцу мом непреболне ране
Грешке још увек наивно правим
али пораз као победу славим