Стари Словен: ПОНОЋНА ПЕСМА


Испод ноћног покривача,
ти певаш своју песму Месецу,
Знајући да ће ускоро доћи јутро.
Многи људи мисле, то је само
завијање и плач.
За мене, то је прелепа музика коју ти певаш небу.
Лојалност према твоме чопору,
до самога краја
И увек си спреман да помогнеш једном од твојих пријатеља.
Када ноћ падне, ти излазиш да би убио,
Али то је само због хране,
а не због узбуђења.
Излазиш напоље са чопором
и ловиш попут човека,
Увек се враћајући до јутра
у своју јазбину.
Ти си са својом породицом у сваком моменту током дана,
Непрекидно штитећи твоју младунчад од других предатора.
Зато следећи пут када завијаш,
певај веома гласно.
Ти си велика породична животиња
и треба да будеш поносан.
А ми би сви требали
да се угледамо
на тебе,
давајући својој породици
исто тако пуно љубави.
Зато настави да певаш своју песму,
звездама изнад нас.

Постави коментар