Aнђелко Заблаћански: ЗАПЛЕТ
Капи година са мог чела
продиру у твоје зене
и у мисли вране слећу
а ни имена ти не знам
ни откуд у мом слуху
крици твоје младости.
И не знам на длановима откуд
траг пустињског песка
док капи година са мог чела
гасе буктиње у боковима
а не знам које то јутро свиће
ни да ли је јесен прошла.

