Aнђелко Заблаћански: ЗАПЛЕТ


Капи година са мог чела

 продиру у твоје зене

и у мисли вране слећу

 а ни имена ти не знам

ни откуд у мом слуху

крици твоје младости.

 

 

И не знам на длановима откуд

траг пустињског песка

док капи година са мог чела

гасе буктиње у боковима

а не знам које то јутро свиће

ни да ли је јесен прошла.

Постави коментар