Драган Симовић: Тишина коју по некад чујемо у својему срцу…
Тишина коју по некад чујемо у својему срцу,
јесте иста она тишина коју,
у тренуцима дубоког тиховања,
чујемо и у жуборењу
далеких звезданих јата.
Откуцаји нашега срца и Срца Васељене
имају један те исти ритам
у Вечности и Безкрају.
Свака наша мисао,
намера, жеља, визија или песма,
биће препозната од неких духовним бића
у неким далеким световима
о којима никада ништа
ни сазнати нећемо.

