Драган Симовић: Трепери у сутон јасика вита – песма и разјасница
Трепери у сутон
јасика вита
и њишу се
косе снене,
умрећу сред зрела жита
у свету од сна
и опсене.
ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА УЗ ОВУ ПЕСМУ
Схватио сам, у једном трену космичког јасновиђења, да цео Свемир болује.
Болује Човечанска Душа, болује Душа Мајке Земље, болује Сунчев систем, болује Галаксија и болују сва сазвежђа и звездана јата.
Сва бића у свим световима болују у овоме трену вечности.
Узрок болести свих нас, свих бића у свим световима, као и васколиког Свемира, јесу наше болесне мисли.
Наше болесне мисли – то је космички вирус који напада и разбољева све што у Космосу обитава и дише.
Камо год да се осврнете око себе, свуда ћете осетити и видети болест, болест која вас преко ваздуха који удишете, ваздуха натопљеног непријатним и тешким мирисима, запљускује и разбољева.
Човечанска Душа више не мирише миомиром, већ заудара смрадом распадања.
Наиђе време када цео Свемир болује, и када му је потребна наша помоћ.
Од наших мисли, у овоме трену, зависи и судбина Свемира.
Од наших мисли, у овоме трену, зависи колико ће Свемир још боловати.
Од наших мисли, у овоме трену, зависи да ли ће Свемир намах оздравити, или ће све дубље тонути у болест.

