Драган Симовић: Чаробњаков звездани плес
За Ленку, плавооку вилу
Плешем на водама светог Истера,
и са мном плешу звездана јата.
Ништа и Све у трену бивам;
Ништа не бивам, а Све јесам.
Око мене снежна тишина,
плаветнобела и све дубља;
све тиша тишина у дубини,
и све јаснија на висини.
Плешемо јасике сетне и ја;
плешу оскоруше и борови вити;
и модре јелике, у даљини,
плешу на ветру од пурпура.
У сутон вечерњи плаветнозелен,
све плеше, гле! титра и трепери,
од Милине и Дивот-Дивоте,
што се на Земљу, с висина, низводи.
Што се на Земљу, с висина, низводи!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Док ме тако немо нападате
Осуђујућим погледима
Питам се
Крива ли сам
И знам
Јесам
Јер разум за правду
Данашњи трампе
Извор из срца каљугом умијају
Не памте
Они лењи
Они потлачени
Интуиција извор пресахнула
Природа свест кодирала
Ал запис
Тај чисти акт
Вишњег и нама ближњег
Ту је нама пред очима
Не тражите лек далеко
Није он тамо
Негде
Он је ту
Чека
Вековима
Баш нас и неког
Зато док ћутке примате сиву данашњицу
Замислите
Жељену сутрашњицу
Јер минут пре после
Не постоји
Сада се увек бројало
Броји