О, Ти, бићем Бесконачни,

   без почетка и без краја!

   Почетак си сам основа

   а крај свега у Тебе је.

   Ти, дубино неизмјерна,

   ти, висото недолећна,

   ти си сјајност своју скрио

   многостручним покривалом

   Величанства и пространства!

 

 

 

   Ти се не даш да Те види

   око душе најумније,

   нит ум Тебе уобрази,

   но тек почне о Теб мислит,

   занесе се у бескрајност,

   све с вишега вишем ходећ,

   летећ жељно да Те види,

   или сјенку барем Твоју.

 

 

 

 

   Погледам ли вјечност стварих.

   Погледам ли свјетлост сунца.

   Погледам ли сјајност, хитрост.

   Милионах горњег свода:

   Све то мене удивљава.

 

 

 

 

   Тебе каже свемогућа,

   и душа Те моја мила

   више свега узвишава,

   Тебе што си више свијех.

   Твојом ријечју сву твар крећеш,

   Бог си ума, душе моје………

– одломак песме Свемогућем Богу –