Слушају стари богови словенски

и свеци хришћански

како сви ти дошли из далеке Војке,

ухваћени у коштац судбински

небо истом речи именују

и све од звезда па до ситна песка,

како истим речима запомажу

да им се сила смилује небеска.

Како сви ти дошли са далеке Војке,

са њених појата,

ти досељени с падина Карпата,

у смртном часу

истим именом призивају мајку,

и заклињу сина,

истим именом призивају правду,

и како сви кривду зову кривдом,

а стид стидом.

И ниједан од богова, у првоме трену,

не могаде да разазна

ко је нападач, а ко нападнути,

и на које треба да се обори

Перунова

или Исусова казна.