Овом народу
Када је најтеже бивало
До небеских
Двора је стигао
Оче
Наш
Који си на небесима
Који обитаваш у душама
Нашим
Помилуј нас грешне
Јер стојимо
Чекамо
Време боље
Неког да пружи
Мало воље
Мислимо
То је због
Њих
Криви су
Они
Који продају
Наше дарове
Срећу
Тугу
Бољке
Нашу
Мајку и оца
Дедовину
Знамо да тековина
Може цену држати
Ал дедовина
Која је цена
Наших
Не мисли
Не разумевања
Не брига
Не поштовања
Слуђеност
У простору
Док узимају
Нас држе
На кисеонику
Ослабљене
Без срама
Без воље
Пркоса
Душевног хаоса
Свако време
Своје носи
Случајности нема
Још се ломи погача
Породица
Око славскога колача
Славимо
Здравимо
Плачемо
Ил смејемо
То радимо
Онако како
Само ми умемо
Није замро жар
Идеја мисли
Све је ту
Да једном
На починак
Одемо
И пробудимо
Благословени
Морамо
Окусити
Све варке
Омаје
Опсене
Супротна страна
Хиљаду лица
Има
Спознајемо све
Док не дознамо
Покајемо се
Тако чисти
Дођемо до стања
Оче
Теби
Хвала