Верица Стојиљковић: Гледам у небо – светова рој!


Гледам у небо – светова рој!

Над сваким по Звезда светли!

Многима текао и живот мој

У еонима што су прошли!

 

 

У свакоме бејах, човек-жена

Што прати злата пут сунчани!

Коса црвена плава и житна,

            У очима љубави пламенови               

 

 

Сад пратим  стопе мога Рода,

Закорачише  Мидгардом први,

Да погледам себе тада и сада и

Једнога, од Рода ми најмилијега!

 

 

Да погледа љубављу јасно,

Суштина сама жели,.. тражи…

Срце говори, лице показује,…

Не тражи, ту је, више не тражи, ….

 

 

 

Постави коментар