Верица Стојиљковић: Гледам у небо – светова рој!
Гледам у небо – светова рој!
Над сваким по Звезда светли!
Многима текао и живот мој
У еонима што су прошли!
У свакоме бејах, човек-жена
Што прати злата пут сунчани!
Коса црвена плава и житна,
У очима љубави пламенови
Сад пратим стопе мога Рода,
Закорачише Мидгардом први,
Да погледам себе тада и сада и
Једнога, од Рода ми најмилијега!
Да погледа љубављу јасно,
Суштина сама жели,.. тражи…
Срце говори, лице показује,…
Не тражи, ту је, више не тражи, ….

