Опрости ако те не будем волела

једнога дана

више него сада.

Већ сам стигла до зенита

и горим у средишту

а пламени језици

топе ми жеље и мисли

као златне полуге

у стих.

 

 

Опрости ако не будеш чуо шапат

најдубљег осећања

када моје усне мртве буду.

Мртве су већ сада

после завета теби датог

да никада више

не чује од мене нико

оно што рекох

само теби…

 

 

Не тражи одговоре

сами ће доћи.

Када ме не буде

схватићеш

да смрт не постоји

да је то заблуда

јер осећаји остају

а боје неба сликаће мене

и трен када ти рекох

колико те волим.