Да избијем на Пропланак Свести –

 да јасно видим, јасније да чујем;

 да бистро мислим, бистрије осећам!

Да словим Словом словесних Предака,

из Суштог Суштаства,

из Језгра Светлости!

 

Да сневам и певам с ону страну

сете и самоће;

 с ону страну киша и ветрова;

 с ону страну умља и безумља;

 с ону страну свих ноћи

од века!

 

Да избијем на Пропланак Свести –

 да се снова родим у Истини;

да се снова родим у Љубави;

да се снова родим у Светлости!

 

Да Истину у Бићу откријем;

и да Љубав у Срцу препознам;

 и да Светлост у Души упознам!

 

Да избијем на Пропланак Свести –

али Свести Божанске и Суште!

 

Да се моје биће и суштаство,

стопе с Бићем Суштим Створитеља;

 да узлетим, летим и прелетим,

све светове и звездана јата;

 да прероним најдубље дубине,

 да надвисим највише висине!

 

Да се с Духом Вечнога Стварања

у Тишини Бескраја сјединим!